Mind clearing - SAVREMEN METOD LIČNOG RAZVOJA

 

Avantura nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ima onih koji nikad ne idu u avanturu, jer se plaše nepoznatih prostora, događaja i bića, ali se dive avanturistima. Ima i onih koji maštaju o avanturama ili svesno idu u njih. Putovanje u daleke zemlje i predele je čest način odlaska u avanture. Mnogi ljudi žele da ispune čežnju za promenom i zadovolje svoju iskonsku radoznalost. Jedina konstatnta u Univerzumu ili Multiverzumu je promena . Kada ljudi čeznu za promenom to u srži njihovog bića pulsira zov prirode da se uskladimo sa njom. U životu putujemo uvek u dva smera: unutra i spolja.

Kada idemo u strane zemlje i nove predele to je spoljašnje putovanje. A kada ulazimo u svet mašte, osećanja i ideja to se zove unutrašnje putovanje. Život je, dakle putovanje.Tolika je čovekova čežnja za promenom i putovanjem da je izmislio raznovrsna vozila za brže dostizanje ciljeva svojih želja. Ako želite da idete na put oko sveta peške, možda ćete ostvariti svoj naum, ali uz velika naprezanja i žrtve.Lakše je to uraditi sa autom, brodom ili nekim drugim prevoznim sredstvom. Isto tako, ako krenete na unutrašnje putovanje sa nekom vrstom " vozila" pre ćete videti i upoznati prostor svoje duše, nego ako to činite "peške", idući od iskustva do iskustva i od događaja do događaja.

Putovanje u svet duše, često liči na putovanje iz priče Tamni vilajet. Putnici u toj priči su bili u nedoumici da li da poslušaju tajanstveni glas koji im je govorio da će se kajati i ako uzmu i ako ne uzmu vrednosti Tamnog vilajeta. Zaista su se kajali, svi od reda. Oni koji su uzeli malo, što nisu uzeli mnogo više, i oni koji nisu uzeli ništa što nisu uzeli makar malo.Kajanje je nastupilo kao posledica tame, odnosno mraka kroz koji su putovali. Dakle, biti u mraku je strateška greška u životu. Ko nema svetiljku u svojim rukama, život je za njega Tamni vilajet.

Putovanje u svet duše

           Čarls Berner , američki psihoterapeut je krenuo na unutrašnje putovanje sa svetiljkom u ruci.Nekada je radio kao inženjer u fabrici za proizvodnju raketa, dok nije shvatio da na takav način svoj život posvećuje povećanju patnje u svetu. Nakon 25 godina rada i istraživanja u psihoterapiji uobličio je nov metod ličnog razvoja i psihoterapije sa kojim je pomagao ljudima u prevazilaženju patnje.Nazvao ga je Mind clearing , što znači očistiti um od opterećenja prošlih iskustava. On sebe naziva, bez suvišne i lažne skromnosti majstorom komuniciranja, i uspevao je da pomogne kod 90% ljudi sa problemima. Poznato je da savremena psihoterapija ima uspeha tek oko 23% ljudi sa problemima. Da bi pronikao u tajnu pomaganja ljudima, učio je od svih onih koji nešto znaju o ljudskoj prirodi, od pionira psihologije, savremenih psihoterapeuta, preko katoličkih i pravoslavnih teologa do budističkih sveštenika i zen majstora.

           Osnovni postulat od koga Kliring polazi je da ljudi mogu napredovati u svom životu samo ako se povezuju sa drugim ljudima.To važi za sve oblasti života, igre, sporta, ekonomije, politike ili za bilo koju drugu delatnost.Taj princip izvire iz strukture Univerzuma u kome je sve sa svime povezano i gde je odeljenost teška zabluda ili iluzija. U Bibliji, u jevanđelju po Mateju , odeljak 18.pasus 19. i 20., Isus je rekao : "Ako se dva od vas slože na Zemlji da se za što mole, daće im Otac moj koji je na nebesima.Jer gde su dva ili tri koji su sabrani u ime moje, tu sam ja među njima."Mi našim svakodnevnim iskustvom možemo potvrditi da je to tako. Sami, gomilamo nezadovoljstvo, stagniramo ili tapkamo na jednom mestu. Čim se udružimo sa ljudima u našem životu krene sve na bolje. Dakle, naučna formula koja objašnjava princip pomaganja ljudima u prevazilaženju njihovih problema je formula sabiranja razumevanja .Razumevanje je suština čoveka i suština psihoterapije. Ako njega nema, nema napredovanja.Razumevanje podrazumeva najmanje dve osobe u interakciji. Ako u komunikaciji, jedna osoba ima 5 jedinica razmevanja nekog problema, a druga osoba ima 8 jedinica razumevanja, u činu uspostavljanja razumevanja, istovremeno dolazi do porasta razumevanja kod obe osobe, tako da ono iznosi, u našem primeru 13 jedinica razmevanja. U pravoj,poštenoj komunikaciji svi postajemo pametniji i to jednako pametni za neki problem koji se razmatra.

Ljudi prestaju da se razvijaju ka idealu zrelog bića,onda kada izgube razmevanje sebe, ljudi i međusobnog odnosa.Gubitak razumevanja je početak patnje. Patnja je opšte ime za sve ono što izbegavamo u životu, a što nas prati kao senka: strah, briga, nemiri, ozlojeđenost, bol, očaj, nedoumice,mržnja, bes, konflikti, svađe, bolesti, siromaštvo, besmisao itd.Ophrvani time, vežemo pažnju za uzroke naših nemira, u stvari, vežemo pažnju za prošlost i tako propuštamo sadašnjost, bez nade na budućnost. Na taj način, čovek sa problemima je zamrznuta prošlost, u kojoj više nema života. Volja donekle uspeva da pokrene dušu na participaciju životu, ali to nije punoća življenja.Mučeni prošlim iskustvima, postajemo bezvoljni, usamljeni, sa sve manje ljubavi za sebe i za druge.Postajemo nekreativni na umetničkoj pozornici života.Lajbnic je govorio da su ljudske duše monade, zaokružene i zatvorene celine u koje ništa ne može uću niti izaći.Tako je najčešće u životu, mada tako ne mora i ne treba da bude. Ljudi žive zajedno, razgovaraju i stvaraju, ali najčešće nisu u iskrenoj komunikaciji i poštenoj razmeni. Vire kroz rupice svojih monada i tek ponekad razmene po neku iskru razmevanja, pažnje i ljubavi. Mnogi često kažu: ne može se sa ljudima, ali i ne može se bez ljudi. Taj paradoks boli ljude. Da bi smo poboljšali odnos sa drugima moramo popraviti komunikaciju sa njima.

Predeli duše

Prvi cilj Kliringa je da popravi komunikaciju čoveka sa njegovom rodbinom, prijateljima, saradnicima , susedima i strancima. Pošto je prostor prekinute ili blokirane komunikacije čoveka sa čovekom, prostor uma , specifičnim tehnikama se popravlja ta komunikacija u umu. To se čini dovođenjem prošlosti u sadašnjost uma i njihovim povezivanjem sa svešću, a to povezivanje se zove razumevanje. Međutim, ima ljudi koji samo izgledaju da su u komunikaciji sa sagovornikom, ali su na veoma velikoj distanci, bez istinskog kontakta sa drugom individuom. Fenomen kontakta duše sa dušom je magičan fenomen. Kada postoji takav kontakt sve plemenito u ljudima se razvija i cveta, a kada njega nema imamo nesporazume i konflikte. Obično se ljudi svakodnevno nalaze u nekoj vrsti aktuelnih problema koji im ne dozvoljavaju da budu u istinskom i potpunom kontaktu sa drugim ljudskim bićem.Zato se sa klijentima najpre radi na razrešenju aktuelnih problema kako bi oni bili u stanju da napreduju u svom razumevanju.Pored aktuelnih , druga vrsta koja blokira ljude u razvoju su njihovi hronični problemi .U kliringu postoje prepoznatljive etape razrešavanja problema kroz koje se prolazi pre ili kasnije zavisno od težine problema. Generalno posmatrano hronične probleme imaju osobe koje imaju nedostižne ciljeve, ciljeve koji izlaze iz sfere realnosti, a od kojih čovek ne odustaje. Hronični problemi se takođe formiraju kada osoba primenjuje pogrešne postupke da bi dostigla neke ciljeve. Kliring metodologijom problemi se prevazilaze komuniciranjem svojih problema nekome ko čoveka razume i ko mu pomaže da osvetli svoje probleme. Neki problemi se prevazilaze poveravanjem i ispovedanjem jer su posledica akumuliranog osećanja krivice.Posebna su vrsta problema koji proizilaze iz nedostatka svesti o nedostižnosti nekih ciljeva ili iz nedostatka svesti o izboru pogrešnih postupaka kako treba ostvariti neke ciljeve.Precizno definisanom procedurom čovek se dovodi u stanje svesti šta blokira ostvarenje njegovih ciljeva.

Mnogi ljudi dožive tokom života traume koje dugoročno osiromašuju njihove stvaralačke potencijale. Traume imaju takvo svojstvo da vežu ogromnu količinu životne energije za traumatski doživljaj, zbog čega čovek ima smanjenu radnu efikasnost i umanjenu radost življenja. Ljudi obično nisu svesni koliki poguban značaj i uticaj traume imaju u njihovom životu.U Kliringu postoji vrlo efikasna tehnika čišćenja prošlih traumatskih doživljaja i osećanja. Čovek koji hoće da raste u duhovnoj sferi, mora najpre da oslobodi kreativni potencijal svoje svesti od traumatskih uspomena, pa tek onda da nastavi svoje unutrašnje putovanje ka istinskoj slobodi življenja.

Rano hrišćanstvo, inspirisano svežinom Isusovog učenja, vrlo efikasno je primenjivalo ispovedanje kao oblik pomaganja ljudima da se oslobode osećaja krivice za nešto što su uradili ili nisu uradili, a trebali su. Tada je ispovedanje imalo velike učinke u negovanju mentalnog zdravlja ljudi zahvaljujući primeni isusove vrline bezuslovnog praštanja u kojoj nema ni senke kritike, prekora, pretnje ili kazne za dela koja su ispovedali nekom svešteniku. Kasnije se izvitoperila ideja ispovedanja do bizarnosti otkupa greha. Ljudi su ponovo počeli da kriju svoja loša dela i od sebe i od drugih ljudi. Akumulirani osećaj krivice je jedan od najdestruktivnijih uzročnika pojave raznih bolesti, ali i nezgoda i nesreća u životu. Mnogi ljudi imaju nezgode ili nesreće u životu, poput saobraćajnih nezgoda, gubitaka materijalnih vrednosti povređivanja i razboljevanja.Generalno posmatrano takva vrsta problema proističe iz nakupljenog nesvesnog osećanja krivice.Kliring je razvio metodu ispovedanja kao način razrešavanja osećaja krivice ili griže sasvesti. Zbog toga je ova tehnologija rada sa ljudima efikasna za prevazilaženje sklonosti ka razbolevanju i upadanju u nezgode,gubitke i nesreće.

Čišćenje zabluda

Ovaj metod ličnog razvoja i psihoterapije je specifičan u odnosu na druge poznate škole psihoterapije po jedinstvenoj proceduru uklanjanja ili čišćenja mentalnih blokada koje ometaju individuu da ostvaruje dobre odnose sa svetom.Najveći broj ljudi živi sa nekim svojim fiksiranim ubeđenjima šta je život, šta su drugi ljudi i šta je individua i kako treba uređivati njihove međusobne odnose. Drugim rečima, većina ljudi živi sa zabludama u formi mentalnih šablona kako treba živeti, a kada ih život osujeti u ostvarivanju njihovih ciljeva i želja, oni ne proglašavaju sebe odgovornim za neefikasnu participaciju životu. Njima je sve drugo i svi drugi krivi za promašen život, izgubljene nade, ugasle želje i razočaranost u život. To je najopasniji nivo življenja, jer se ljudi udružuju u timove, udruženja i partije kako bi zajedničkim snagama ubedili sebe i ostale da je svet identičan njihovoj mentalnoj slici i prilici. Na taj način se stvara lažna uteha i lažna nada koja stvara praznoverje,sujeverje i slike supermena koji će umesto njih popraviti njihov život.Kliring metod, čišćenjem fiksiranih stavova iz uma dovodi čoveka do svesti da je samo on odgovoran za životnu poziciju u kojoj se nalazi i da od njegove,bogom dane slobode izbora zavisi kakav život hoće da živi.

Iz prethodnog teksta mogli ste zapaziti da je osnovni cilj kliringa očistiti um od mentalnih utisaka iz prošlosti koji opterećuju čoveka.Čarls Berner, tvrdi da do kraja izvedenim sistematskim radom na čišćenju uma količnik inteligencije prosečnog čoveka poraste na 140 jedinica inteligencije, što u klasifikaciji inteligencije predstavlja visoko iznadprosečnu inteligenciju.Jedan mudrac je rekao, za naše svakodnevno uho parajuću misao, da je um bolest od koje boluje ljudsko biće, a da to i ne zna. Mi smo toliko poistovećeni sa umom da zaboravljamo da je um samo jedno od naših čula kojim mi kontaktiramo život. Čovek nije um. Čovek je još nešto iza uma. Šta je čovek, ako nije um?Na to pitanje nikad nećete naći odgovor, dok ne očistite svoj um od naslaga bolne prošlosti. Možemo krenuti na put oko sveta peške, ali velika je verovatnoća da ćemo na tom putu zalutati ili nastradati.Bolje je ići nekim dobrim prevoznim sredstvom. Kada je u pitanju putovanje u svet duše, ići peške predstavlja takođe neizvesno putovanje. Kliring je dobro prevozno sredstvo za putovanje u tamne vilajete duše.

 

 

 

KO NE PROŽIVI PROŠLOST
OSUĐEN JE DA JE PONAVLJA

Ima li rešenja za bol

 

Da li znate kako školjka stvara biser? Kada se otvori, u svojoj gladi za darovima mora, u njen nežni organizam uleti neko strano telo i povredi je. Da bi se zaštitila od bola i infekcije školjka počne da luči zaštitne supstance koje obavijaju strano telo. Na taj način ona ga izoluje od okolnog tkiva. Sa vremenom taj proces dovodi do formiranja bisera. Za školjku biser je zaštita od bola, a nikako slučajan proizvod njenog tela. Medicinska nauka je odavno otkrila da svi živi organizmi proizvode neke supstance koje imaju funkciju zaštite tela od povređivanja kao što to rade školjke.I čovek prozvodi takve supstance, endorfine iz istih razloga. Njihova snaga može biti višestruko jača od poznatih narkotika,opijuma, morfijuma i drugih droga.Svaki čovek u svom telu proizvodi prirodne narkotike kojim se čuva od destrukcije, jer nema čoveka koji nije nekad bio povređivan bilo fizički ili emocionalno.Iako je povreda nastala u prošlosti, rana i dalje postoji u strukturi organizma. Samo je izolovana od okolnog tkiva.Šta to znači za sudbinu tela? Telo mora neprestano da prozvodi zaštitne supstance kako bi držalo bol pod kontrolom. A to znači stalno trošenje velike količine energije za obuzdavanje bola. Zato nemamo dovoljno energije za stvaralački rad i život.

Čuli ste za onu tvrdnju da većina ljudi koristi samo jednu desetinu svojih potencijala za svestan i kreativan rad, a da su ostali naši resursi uspavani. To je samo delimično tačno. Mi najveći deo svoje energije koristimo za obuzdavanje bola i svih povređivanja koje doživljavamo tokom svoga života. Zato nemamo dovoljno energije za uspeh u životu, za ljubav, dobar biznis ili mirno zadovoljno življenje.Naša pažnja ili koncentracija na ono čime se bavimo je samo delimična, jer je podeljena na događanja i promene koje život nosi iz trenutka u trenutak i isključivanje bola iz prošlosti.Život , to je najčešće idenje od bola do bola sa povremenim pauzama kada nas ništa ne boli. A šta nas sve ne boli! Tišti nas uspomena, izneverena očekivanja, gruba reč nekog ko nam je drag. Boli nas lični neuspeh, samoća, nepravda, čak nas i istina može raniti. Sve to može da se kaže u jednoj rečenici: svako forsiranje želja ili opiranje onom što jeste stvara bol. Gautam Sidarta je davno pronikao u istinu: Uzrok moga bola su moje želje. Čovek jeste nešto više od onog kakav se manifestuje, ali jeste i biće želja. Nebi se ni rodili da nismo satkani skoro sasvim od želja.Ne zaboravite, izbegavanje je takođe želja. Mi želimo da nam se nešto ne desi.Sve je dakle želja, a želja na svojoj poleđini ima bol.

Prošlost ne umire

Da bi nam bilo lakše mi potisnemo bol u dubine svoga bića i nastavljamo dalje, ranjeni ali sa nadom.Čovek je biće satkano od prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Prošlost to je mozaik naših forsiranja ili opiranja životu. Budućnost to su kovitlaci naših želja. Sadašnjost je ono što jeste, iz trenutka u trenutak. Kada se čovek u sadašnjosti uživi u neku scenu iz prošlosti koja je proizvela ranu i bol njegovi moždani talasi imaju iste karakteristike kao kada se zbio traumatski događaj.Na grafičkom zapisu imaju istu amplitudu i frekvenciju koje nam govore da um proživljava ista osećanja kakva su bila u prvobitnoj sceni. To znači da prošlost nije umrla.Takva prošlost remeti harmoniju sadašnjosti. Često se ne sećamo prošlih ,traumatičnih doživljaja, ali to ne znači da oni ne žive u nama. To su aveti prošlosti koje nam iscrpljuju snagu. Zbog njih ne možemo da uživamo u onom što jeste, u sadašnjosti. Moje lične aveti prošlosti remete objektivan doživljaj sadašnjih događanja. Ne dopada mi se neko o kome ništa ne znam, samo zato što nešto u njemu ili na njemu asocira na osobu iz prošlosti koja me je povredila.Siromašan sam i ne znam koji su moji životni ciljevi zato što sam u prošlosti stekao ubeđenje da sam inferiorno biće koje nije sposobno da stvori veće bogatstvo.Nepoverljiv sam prema ljudima, a pogotovo prema ženama, jer znam šta mi je majka činila u detinjstvu... Na svetu živi pet, šest milijardi ljudi. Zamislite koliko li je tek aveti prošlosti.

Obično i ne znamo šta nas iscrpljuje i oduzima nam prirodnu vitalnost.To su rane prošlosti koje zahtevaju stalnu sanaciju.Traume i traumice vam smanjuju kreativni potencijal, a da i ne znate za to. Vi ste, kao vojnik na večnoj straži. Vi ste čuvari bolnih uspomena, ali u tome nema smisla.To je mehaničko odvijanje života.

Psihoterapeut Artur Džanov tvrdi da je jedina blagotvorna formula za ozdravljenje - preko bola do zadovoljstva . Napravite spisak svih vaših trauma i povređivanja i videćete šta vas sprečava da budete slobodni. Da bi ste opili vinom slobode morate proživeti ponovo prvobitni bol. Ako je energetski potencijal zaključanog bola velik morate u više navrata, ponovo i ponovo proživljavati isti bol. Šta znači proživeti bol? To znači ući u onaj isti prostor uma koji predstavlja zapis prvobitnog događaja i doživljaja i ponovo doživeti isti bol. Neurolog Penfild je slučajno prilikom operacije mozga odraslog pacijenta instrumentom dodirnuo koru velikog mozga na mestu gde su pohranjene uspomene iz detinjstva. Na taj dodir ,pacijent je progovorio glasom malog deteta koje doziva majku. To znači da dete u nama nikad ne umire. Generalno govoreći, naša iskustva nikad ne umiru. I naša bolna iskustva nikad ne umiru. Ući u bol znači oživeti prvobitnu scenu koja je ranila telo, osećanja ili um i ponovo doživeti isti bol.Kada se više puta uđe u prvobitni bol njegov energetski potencijal se razgradi. Ostane samo sećanje ali nema bola.

Vremeplov tehnika

Da bi smo otputovali u prošlost treba nam vremeplov.Takva vozila postoje, ali vi ne znate da upravljate njima. U psihoterapiji postoji tehnika čišćenja prošlih doživljaja kojom se uspešno vraćate u prošlost da bi ste se oslobodili bola. Bazirana je na principu uživljavanja u prvobitnu scenu i višestrukog prolaženja kroz događaj dok ne dođe do razgradnje bola i sticanja uvida šta nas je sprečavalo da budemo slobodni malo više.To je vremeplov tehnika zato što njome isključujemo sadašnjost i oživljavamo prošlost. Prošlost u tom momentu postaje sadašnjost. Scena i događaj koji je proizveo bol ne postoji u sadašnjosti, ali u sadašnjosti postoji zapis u umu koji mi nazivamo bol. Dok pričate nekome o događaju koji vas je povredio bude vam lakše.Ne znate na koji način, ali osećate da vam je lakše na duši.I to je dobro.Sve psihoterapije su zasnovane na tom principu razmene osećanja i razumevanja. Da nije tako ne bi opstajale.Međutim, kad prođe izvesno vreme vama je i dalje teško pri evociranju uspomena, a um se uporno vraća na nemilu scenu.Zbog toga i postoje aktuelni nemiri i slaba koncentracija na rad i dobre odnose sa okolinom.Znači stara, bolna uspomena i dalje potkopava vašu kreativnost.Pričanje o njoj psihoterapeutu ili prijatelju donosi olakšanje ali ne i trajno oslobađanje od bola.

Razrešenje bola se dešava tek onda kada oživite sećanje na bol.Šta to znači? To znači ući u sećanje i proživeti sve detalje događaja i doživljaja koji su stvorili ozledu u organizmu. U tom procesu odvijanja starog doživljaja dolazi do rastakanja i jenjavanja bola. Sećanje na traumu ostaje ali više nema bola. Dakle, samo izgleda da su isti procesi bol memorije i memorija bola .Bol memorije je utkan u strukturu bića, a memorija bola je doticanje bola umom ili prisećanje. Naš zadatak je ući u bol memorije. Zato se kaže da se do ekstaze dolazi kroz agoniju.Sve ostalo je ostajanje na stazi, dok čeznemo za ekstazom. Kad pričamo nekome o sebi ili drugima obično pričamo o konfliktima.Svaki konflikt proizvodi bol. Ali veliki konflikti proizvode velike boli.Ispod naših svakidašnjih nekonfliktnih sećanja, u umu, malo dublje leže emocionalne i fizičke traume, male, veće i velike.One su kao nagazne mine koje naš hod čine neizvesnim i bojažljivim. Kao što se čisti minsko polje od zaostalih nagaznih mina, tako mora i da se očisti um od storniranih trauma da bi naš hod bio odlučan i efikasan.U čišćenju uma od bolnih uspomena važi princip, kao u šahu,taknuto-maknuto.

To znači, kad se krene u čišćenje bola nema prekidanja.Kod velikog bola ponekad se mora proći kroz proživljavanje sedam, osam puta, a u slučajevima teških povređivanja kao pri incestu ili traumi rađanja to preživljavanje se odvija mesecima.Tek tada dolazi do istinskog oslobađanja od bola.

Život sve dozvoljava, pa između ostalog i radost i patnju. Patnja ubrzava starost i propadanje, a ona je pohranjena u našem umu, tj. u prošlosti. Ovo je najbolja definicija uma: um je prošlost. Najčešće se nikad ne oslobađamo uma i prošlosti.Zato i starimo pre nego što bi smo želeli. Jer um je matrica iz koje nastaju sve materijalizacije.Zgrada koja je sagrađena prvo je bila u obliku ideja i nacrta u glavi arhitekte. U Budinoj "Damapadi" piše: Um je preteča svega. Jedan indijski filosof i mistik, Šankara je govorio da ljudi stare i umiru samo zato što gledaju druge da im se to događa.Um je matrica naše sudbine.Ono što posejemo u njemu kad tad proklija i naraste, a bol obično izraste u neku bolest.Um je imitacija postojanja.Kao što u prirodi postoji seme biljaka i drugih živih bića, tako i um ima svoje seme koje klija i raste.Ponekad na njegovo tlo padne seme koje nismo želeli posejati. Kada nikne u otrovne biljke moramo ga isčupati. Bez pomoći vremeplov tehnike čišćenja prošlih doživljaja ne možemo sagledati koliko je u našem žitu proklijalo kukolja.